Veselin Jevrosimović

Bliski susret mobilne vrste

Veselin Jevrosimović — Mon, 07 Mar 2011 13:03:24 GMT

Jedna od funkcionalnosti koja je očekivana i priželjkivana od nedavno predstavljene druge generacije Apple iPad tablet uređaja je i NFC, odnosno Near Field Communication (eng. komunikacija u bliskom polju). Radi se o tehnologiji koja bi uskoro mogla da postane sastavni deo svakog mobilnog uređaja koji pretenduje na epitet "pametni". NFC omogućuje brojne napredne primene koje treba da značajno olakšaju mnoge aktivnosti, posebno u domenu bezgotovinskog plaćanja i raznih vrsta identifikacija.

Tehnički, radi se o bežičnom prenosu podataka na malim udaljenostima, najviše do 20cm, premda antene koje se danas ugrađuju uglavnom podržavaju svega nekoliko centimetara. Princip po kome komunikacija funkcioniše je magnetna indukcija između dve antene, a najveća ostvariva brzina prenosa je oko 850 kilobita u sekundi. Premda ove brojke ne deluju baš impresivno u odnosu na neke druge slične tehnologije (Bluetooth, na primer), ogromna prednost NFC-a je pasivni mod u kome drugi uređaj u komunikaciji (takozvani target) ne mora da poseduje sopstveno napajanje. Drugim rečima, inicijator svojim aktivno kreiranim poljem može da pokrene target, što dozvoljava da potonji ne mora da poseduje baterije i da može bude u obliku kartice, nalepnice, oznake, etikete i slično.

Verovatno najinteresantnija primena je u mobilnom bankarstvu, popularnom mBankingu (koristi se još i izraz mobilno plaćanje - mPayment), gde sa ovim dodatkom mobilni telefon ili sličan uređaj može da se koristi kao zamena za kreditnu karticu. Ovo ujedno može da bude i najsigurniji način plaćanja jer telefon ne mora da poseduje stvarne podatke o kartici ili bankovnom računu, već samo određenu količinu elektronskog novca (e-keš ili e-gotovina) kojim možete da vršite plaćanje po želji. Pored toga, NFC je najviđeniji kao zamena za ulaznice, propusnice, karte i ključeve u raznim primenama - od gradskog prevoza i avio karata, preko javnih manifestacija, do hotelskih soba, pa čak i automobila. Naravno, nije zanemariva ni mogućnost razmene podataka između dva uređaja (elektronske vizit karte ili fajlovi), pogotovo što je uspostavljanje komunikacije mnogo brže nego kod drugih bežičnih tehnologija. Zbog toga se NFC može koristiti i za inicijaciju i brzo podešavanje drugih vidova komunikacije kao što su WiFi ili Bluetooth (bez potrebe za otkrivanjem, uparivanjem, kucanjem passworda i slično). Dobra stvar je i kompatibilnost sa postojećim RFID sistemom gde telefon opremljen NFC komponentom može da posluži kao zamena za klasičnu RFID karticu kakve se sve češće koriste kao mera sigurnosti i u domaćim kompanijama. Za kraj, postoji i mogućnost očitavanja raznih vrsta oznaka (tagova), na bilbordima, putokazima ili proizvodima, što otvara čitav novi prostor interaktivnog oglašavanja.

Na žalost, iPad 2 nije opravdao očekivanja u ovoj oblasti, pa ćemo za NFC na trenutno najpopularnijem tablet uređaju morati da sačekamo još neko vreme, premda se šuška da Apple testira NFC tehnologiju za novi iPhone. Sa druge strane, ostali proizvođači mobilnih uređaja već uveliko rade na proizvodnji modela sa podrškom za ovu tehnologiju, tako da slobodno mogu da kažem da će godinu pred nama u velikoj meri obeležiti "bliski susreti mobilne vrste" i brojni novi servisi koji će koristiti Near Field Communication.

Novi port pred vratima

Veselin Jevrosimović — Tue, 01 Mar 2011 13:02:19 GMT

Mlađi se čitaoci, kao i oni koji su računare počeli da koriste u poslednjih desetak godina, verovatno ne sećaju kako je izgledalo vreme kada nije postojao danas toliko masovno korišćeni USB priključak. Pre nego što je on popularizovan, nije bilo standarda koji bi dozvoljavao da se različiti uređaji povezuju na istu vrstu porta (uobičajeni naziv za priključak ili konektor za ulazne, izlazne i ulazno-izlazne periferne računarske uređaje). Zbog toga ste morali da upotrebljavate različite konektore za miša, tastaturu, džojstik, štampač itd. Kao univerzalni standard, USB danas značajno pojednostavljuje stvari, pogotovo što postoji mnogo više prateće opreme za kompjutere - od eksternih hard diskova, do mini ventilatora i usisivača za tastaturu. Zapravo, USB je pokrenuo čitavu maniju proizvodnje gedžeta koji kao izvor za napajanje koriste električnu energiju iz računara i povezuju se upravo na ovaj port.

U nekim primenama, na primer kod hard diskova ili digitalnih video kamera, problem je brzina transfera podataka koja mora da obezbedi odgovarajući prenos u realnim uslovima. Premda je USB u trenutno aktuelnom standardu 3.0, promovisanom pre otprilike godinu dana, uspeo da postigne značajno veću brzinu od prethodnih verzija (i do 400 megabajta u sekundi), to i dalje nije dovoljno, pogotovo što je još uvek malo uređaja sa USB 3.0 portovima. Sa druge strane, počeli su da se pojavljuju novi konektori kako bi zadovoljili potrebe modernih uređaja, što nas vraća na komplikovanu situaciju koju sam opisao u uvodu.

Intel je ponudio alternativno rešenje u vidu novog standarda radno nazvanog Light Peak i premijerno predstavljenog pre dve godine. Ovih dana napokon se pojavljuju prvi uređaji koji podržavaju ovaj novi univerzalni port, u konačnoj verziji nazvan Thunderbolt. On bi trebalo da ponudi bolje iskorišćenje energije i značajno veće brzine prenosa podataka - u početku oko jednog gigabajta u sekundi, odnosno duplo brže od USB 3.0 i 20 puta brže od trenutno najzastupljenijeg USB 2.0 standarda. Pored toga, Thunderbolt bi trebalo da omogući i povezivanje sa računarskim monitorima, projektorima i drugim sličnim uređajima i da na taj način zameni postojeće priključke za ovu namenu kao što su DVI ili odavno zastareli VGA port. Sve ovo trebalo bi da smanji konfuziju krajnjih korisnika, pojeftini proizvodnju računara i prateće opreme, a na radnim stolovima ukine dobar deo viška kablova koji polako počinju da se gomilaju, na sličan način na koji je to pre Thunderbolta učinio USB.

E sad, pitanje je kakva sudbina čeka USB. U Intelu i firmama koje podržavaju novi standard (poput Applea) tvrde da Thunderbolt neće biti zamena već pre dodatak, odnosno tehnologija komplementarna USB-u, kao i da će svi budući uređaji podržavati obe vrste priključaka. Naravno, za realnu implementaciju i masovniju ugradnju ovog novog porta neophodno je da prođe najmanje godinu do dve dana, do kada će USB sigurno ostati primarni način za povezivanje perifernih uređaja na kompjuter, a verovatno i još neko vreme nakon toga, ako ni zbog čega drugog, ono dok sva postojeća oprema potpuno ne zastari. Nakon tog perioda verovatno ćemo USB viđati sve ređe, a možda se pojavi i neki još noviji i brži standard.

Početak jednog lepog prijateljstva

Veselin Jevrosimović — Mon, 21 Feb 2011 13:00:38 GMT

U poslednjoj četvrtini prethodne dekade bili smo svedoci svojevrsnog usitnjavanja scene softverskih platformi za pametne mobilne telefone, jer su mnoge kompanije želele da zauzmu što bolje pozicije u trci za smartphone (a sada i tablet) tržište koje je u neverovatnoj ekspanziji. Talas je pokrenuo Apple iPhone OS, usledio je odgovor od Googlea u vidu Androida, Qualcomm je pokušao da Brew operativni sistem podigne na viši novo, Palm je ponudio odlični webOS, dok je poslednji u nizu noviteta Bada u produkciji Samsunga. Istovremeno, "stari igrači", pre svih RIM sa BlackBerryjem, Microsoft sa Windows Mobile platformom i Nokia sa Symbianom, trudili su se da usavrše svoje proizvode, zadrže pozicije i razviju nova rešenja.

Čini se ipak da toliki broj novih operativnih sistema za pametne mobilne telefone i tablet uređaje teško može da izdrži dasd realnog tržišta, pa je izgleda došlo vreme ukrupnjavanja, odnosno smanjenja broja platformi, fokusiranja ulaganja u razvoj i udruživanja radi postizanja što većeg tržišnog udela, pogotovo ravnomerno raspoređenog na sve kontinente i regione. Otuda ne treba da čudi objava od pre desetak dana u kojoj je Nokia najavila svoju novu strategiju za naredni perion, premda ona predstavlja veoma dramatičan obrt koji je iznenadio mnoge korisnike. Ali pre toga moram da napravim mali osvrt na istoriju.

U Microsoftu su još ranije razumeli da njihov sistem po mnogim karakteristikama ne ispunjava kriterijume novih pametnih telefona sa kapacitivnim ekranima i standarde koje je nametnula konkurencija, pa su krenuli u razvoj nove platforme praktično od nule, što je rezultiralo Windows Phone 7 operativnim sistemom koji, prema mom skromnom mišljenju, predstavlja pravo osveženje i odličnu osnovu za budući razvoj. Windows Phone 7 Metro korisničko okruženje jednostavno je, elegantno, brzo i prilagođeno ekranima osetljivim na dodir, a korene vuče sa Microsoft Zune multimedijalnih plejera i nekih drugih sistema, pa već u prvoj verziji poseduje neophodnu zrelost. Za to vreme, Nokia je pokušala da sa nekoliko projekata, paralelno sa unapređenjima Symbiana, razvije novi sistem koij bi bio jednako uspešan i spreman da odgovori na izazove novih trendova. Tako smo imali Maemo kao rešenje za napredne korisnike i na kraju MeeGo koji su razvili u saradnji sa Intelom.

Sada je Nokia odlučila da odustane od Symbiana i da u svoje nove telefone ugrađuje Windows Phone 7, a tim povodom ušla je u partnerstvo sa Microsoftom. Naravno, za tranziciju će biti potrebno nekoliko meseci, za koje vreme će Nokia nastaviti da isporučuje Symbian telefone (planirana je prodaja od čak 150 miliona Symbian uređaja tokom tog perioda). Mišljenja povodom ove vesti su podeljena, ali ipak preovladava stav da, koliko god se zagriženi "simbijanovci" bunili, ovo može biti odličan odgovor na zahuktavanje konkurenata i nova stranica u svetloj istoriji kompanije.

Za Microsoft Windows Phone 7 predstavlja sveži početak, a rast koji beleži ova platforma u prethodnih nekoliko meseci od kako je predstavljena tržištu deluje obećavajuće. Zbog toga je razumljiva odluka finskog giganta da ovakvim zaokretom obezbedi i za sebe novu priliku za zadržavanje dominacije. Uzimajući u obzir snagu i veličinu obe kompanije, mislim da bi ovo partnerstvo moglo da bude dugo i uspešno. Ili kako bi to u nezaboravnom filmu Casablanca rekao Hemfri Bogart u ulozi Rika - "Luj, mislim da je ovo početak jednog lepog prijateljstva".

Računari u džepu

Veselin Jevrosimović — Mon, 14 Feb 2011 12:58:10 GMT

Već nekoliko godina unazad stručnjaci i oni koji prate tržište računara i elektronike najavljuju momenat kada će pametni mobilni telefoni postati najznačajnije sredstvo za pristup Internetu, ali i obavezan alat u poslovanju i adekvatna zamena za lični kompjuter. Vesti koje stižu ovih dana govore nam da se ta nova era dodatno približila i da nam je zapravo "na dohvat ruke".

Naime, ovih dana iz kompanije IDC, koja se bavi istraživanjem tržišta informacionih tehnologija, stigli su rezultati prodaje elektronske opreme na globalnom nivou za poslednja tri meseca prethodne godine. Ispostavilo se da je po prvi put u istoriji broj prodatih pametnih telefona nadmašio prodaju personalnih računara, što je zbilja podatak vredan pažnje. U apsolutnim iznosima, količina prodatih smartphone uređaja je 100,9 miliona komada, dok su korisnici kupili "samo" 92,1 milion stonih i notebook računara. Još je "uzbudljivija" statistika rasta, koja govori da je prodaja pametnih telefona u odnosu na isti period 2009. godine porasla za 87,2 procenta, dok je isporuka računara opala za otprilike 3 odsto. Na godišnjem nivou prodaja pametnih telefona porasla je sa 173,5 miliona u 2009. na 302,6 miliona u godini koju smo ostavili iza nas, što je procentualni rast od neverovatnih 74,4%.

Pametni mobilni telefoni uspeli su da održe rast kroz nekoliko kriznih godina dobrim delom i zbog masovnije proizvodnje, velikog broja različitih modela za svačiji ukus, potrebe i budžet, ali i zbog sve nižih cena. Pored toga, u toku je proces navikavanja korisnika na to da na svakom mestu i u svakom trenutku imaju mogućnost pristupa Internetu, razmene informacija i komunikacije uopšte, i to ne samo osnovnim kanalom koji obezbeđuje mobilna telefonija. Broj servisa kojima korisnici pristupaju takođe raste iz dana u dan - od socijalnih mreža, preko različitih izvora informacija, do poslovnih podataka i pristupa kompanijskim podacima.

Proces koji sam opisao zapravo je sasvim prirodan. Ako se sećate, pre nekog vremena sam pisao o "sveprisutnim" računarima (ubiquitous computing). Iz ogromnih klimatizovanih sala naučnih ustanova i velikih kompanija kompjuteri su se najpre preselili na naše stolove, pa u naša krila i na kraju na dlanove. Sigurno je i da se tu neće zaustaviti, ali i da je potrebno da se usavrše i pojeftine još neke tehnologije, poput savitljivih ekrana koje možete da spakujete u džep, različitih načina da se slika projektuje u prostor ili novih, mobilnijih metoda za upravljanje korisničkim okruženjem i unos teksta.

Uostalom, upravo je potreba za većim ekranom od onoga koji poseduju smartphone aparati između ostalog uticala na sve veću popularnost tabličnih računara (ili tablet uređaja, kako god volite da nazovete ovu kategoriju), koji na neki način predstavljaju korak unazad u trendu smanjenja kompjutera, ali je sigurno i da su baš oni najviše uticali pomenuti mali pad prodaje personalnih računara. Srećom, mislim da je to "nazadovanje" veoma dobro u smislu promene paradigme korišćenja računara i odnosa korisnika prema tome šta kompjuter predstavlja i kako se koristi. Naravno, i da je samo privremeno dok nove mobilne "sprave" potpuno ne preuzmu primat.

Kome pripada Internet?

Veselin Jevrosimović — Mon, 07 Feb 2011 12:57:13 GMT

Slike koje nam ovih dana stižu iz Egipta i nekih drugih arapskih zemalja, zbog velikog broja poginulih i povređenih građana, zaista su potresne i tragične, pogotovo jer i sami imamo slična iskustva iz prethodne decenije. Scenario događaja dobro je poznat, a sigurno je i da će se mediji i stučnjaci iz dana u dan posvećivati detaljima i analizama. Međutim, desilo se i nešto što zavređuje posebnu pažnju svih koji se bave informacionim tehnologijama. Naime, krajem januara Egipat je praktično ostao bez veze ka Internetu i taj potpuni "mrežni mrak" trajao je gotovo nedelju dana.

Isključenje, i to ne samo Interneta nego i većine mobilnih telefonskih veza, organizovala je egipatska vlada sa idejom da spreči komunikaciju onih koji organizuju proteste, što je na globalnom nivou ponovo pokrenulo lavinu rasprava o suštini globalne računarske mreže i pravu bilo koga da utiče na neki njen deo. Zanimljivo je da što se nekako u isto vreme u SAD ponovo aktuelizovana rasprava o zakonu koji određene grupe pokušavaju da "proguraju" već nekoliko godina unazad. Radi se o regulativi koja bi predsedniku, odnosno vladi, omogućila da praktično "isključi" Internet svim građanima države. Bez obzira što se kao opravdanje navodi odbrana od sajber-terorizma i situacija u kojoj bi kompletna infrastruktura zemlje bila ugrožena, stručnjaci se mahom protive ovakvom zakonu.

Ne treba da zaboravimo da su slične rasprave o suštini Interneta i pravu bilo koga da uskrati drugima pristup Mreži - mada je to većini čitalaca manje poznato - intenzivno vođene i u vreme kada je tadašnja Jugoslavija bila pod međunarodnim ekonomskim sankcijama. I tada je, bez obzira na političko opredeljenje ili stav o opravdanosti sankcija, gotovo jednoglasno utvrđeno da niko nema pravo "vlasništva" nad Internetom i da se mogućnost ukidanja Mreže kosi sa samom suštinom onoga što Internet predstavlja. U to vreme mi još nismo znali za sve prednosti i mogućnosti koje pruža Internet, društvene mreže i ostali fenomeni još nisu ni postojali, a pristup globalnom sajber prostoru imao je relativno mali broj ljudi na svetskom nivou. Danas je Internet nezamenjivi deo života miliona ljudi širom planete, snaga udruživanja ljudi na Mreži ogromna je (što je posebna tema o kojoj ću pisati u jednom od narednih članaka), a to je, uostalom, razumela i Egipatska vlada, koja je ovih dana ponovo otvorila svoju zemlju ka globalnoj računarskoj mreži.

Internet se slobodno može smatrati jednim od sinonima globalnog društva današnjice i informatičkog doba. Kao takav, on predstavlja način za nesmetanu komunikaciju, odnosno razmenu informacija, znanja i ideja među stanovnicima planete bez ograničenja, ali rekao bih i stvaranje šansi i prilika da svoje sposobnosti, kreativnost i i inovativnost predstavite i ponudite svetskom tržištu. I pored brojnih negativnih pojava i zloupotreba koje postoje u sajber prostoru - delom baš i zbog neograničenih sloboda, mogućnosti sakrivanja pravog identiteta ili otkrivanja podataka o drugim korisnicima - danas Internet možemo smatrati mestom stvarne demokratije i slobode. Slično kao u realnom svetu, posebno u situacijama kada su organizovana nova društva, zajednice i zemlje, jako je bitno da svi učesnici razumeju da slobode i prava istovremeno znače i obavezu poštovanja osnovnih kodeksa i pravila ponašanja.

Prošireno područje borbe

Veselin Jevrosimović — Mon, 31 Jan 2011 12:55:55 GMT

Po ko zna koji put - uz veliku opasnost da redovnom čitaocu ovih redova postanem dosadan - ponovo moram da istaknem u kojoj su meri pametni telefoni, novi tablični računari (odnosno Internet tableti) i drugi mobilni elektronski uređaji obeležili prethodne dve godine, a sigurno je i da će biti značajan pokretač IT industrije i tehnoloških inovacija u godinama pred nama. Uostalom, o tome danas ne pišu samo stručni časopisi, već praktično svi mediji bez obzira na vrstu, primarnu temu ili najčešću publiku. E sad, u većini slučajeva svi oni se bave konkretnim modelima, proizvođačima koji ih potpisuju i softverskim platformama, o čemu sam i ja pisao u više navrata. U pozadini, možda manje eksponirani, nalaze se proizvođači pojedinačnih hardverski komponenti, koji su veoma značajni u lancu "od ideje do realizacije", odnosno bitno određuju i na neki način oblikuju izgled i funcionalnosti uređaja.

Na primer, nekoliko velikih kompanija proizvodi procesorske čipove za mobilne uređaje, praktično još od prvih dana rasta popularnosti PDA računara pre nešto više od dve decenije. Texas Instruments, Motorola, Qualcomm i ARM uglavnom su vodeći igrači u ovoj oblasti. Sada, međutim, i oni koji proizvode "velike" procesorske jedinice za stone i notebook računare, Intel i AMD, traže svoje mesto u mobilnom svetu, a planiraju da ponude veoma zanimljiva i moćna rešenja koja bi trebalo da dodatno prošire upotrebnu vrednost pomenutih "gedžeta".

Na sličan način proizvođači grafičkih kartica sve češće projektuju čipove za mobilne uređaje, koji, uostalom, danas imaju zavidnu rezoluciju ekrana i opcije za uživanje u grafički zahtevnim video igricama. Ekrani su posebna priča, budući da je bez kapacitivnog ekrana osetljivog na dodir, dijagonale između tri i četiri inča ili više, teško da može da se zamisli savremeni pametni telefon, multimedijalni plejer ili ručna igračka konzola. Sredinom i krajem prošle godine desio se ozbiljan manjak ekrana i nekih drugih komponenti na tržištu usled masovne produkcije različitih modela uređaja i sve veće potražnje, pa su se proizvođači našli u problemu. Sve ovo dodatno otvara prostor za velike i male proizvođače hardvera da se uključe u ovu industriju. Pored pomenutih "delova", važni su i GPS, WiFi i Bluetooth čipovi, digitalne CMOS foto kamere u sve većim rezolucijama, ali i nove verste senzora koji polako ulaze u obavezni set mogućnosti vrhunskih uređaja.

Informacione tehnologije, telekomunikacije, korisnička elektronika i sva polja vezana za računarsku tehniku razvijaju se sve brže i zauzimaju sve veći prostor u svakodnevnom životu i poslovanju. Zbog toga je normalno da se proširuje i prostor interesovanja kompanija u ovim oblastima, jer samo oni koji su u stalnom pokretu, koji neprekidno rade na novim svežim idejama i inovativnim rešenjima - ali i oni koji prate trendove i na vreme se uključuju i prilagođavaju - mogu da opstanu u toj neprekidnoj i ponekad bespoštednoj borbi. Područje borbe se takođe menja, širi i prilagođava potrebama i zahtevima korisnika, zbog čega nisam mogao da odolim a da naslov ovog teksta delimično ne pozajmim od poznatog francuskog pisca Mišela Uelbeka.

Deca novog doba

Veselin Jevrosimović — Mon, 24 Jan 2011 12:54:29 GMT

Nedavno je vodeće mesto na listi najpopularnijih aplikacija za Apple iPad zauzela video igrica koju je osmislio i programirao četrnaestogodišnji dečak, nadmašivši tako ostvarenja na kojima su radili timovi u kompanijama ili mnogo iskusniji programeri. Ovo je još jedan dokaz u prilog tvrdnji koju sam više puta isticao na ovim stranama o tome u kojoj meri nove generacije dece već uveliko žive u digitalnoj eri i kako su oni mnogo spremniji za novo doba od nas odraslih. Mislim da je to dobro jer omogućuje da se oni bez većih problema prilagođavaju svim tehnološkim i drugim promenama koje će doneti godine pred nama. Sa druge strane, ne smemo da zaboravimo da je jednako važan i razvoj nekih drugih veština i sposobnosti koje su više vezane za fizički svet.

Jedno nedavno istraživanje napravljeno na uzorku dece između dve i pet godina u SAD, Kanadi, zemljama Zapadne Evrope, Japanu, Australiji i Novom Zelandu pokazalo je interesantne i na momente zabrinjavajuće rezultate. Naime, pokazalo se da u nekim oblastima deca imaju bolje rezultate u tehničkim nego u "životnim" veštinama. Tako, na primer, 58 procenata ispitanih može da igra jednostavne video igrice, dok svega 52% ume da vozi bicikl. Dalje, šezdeset i tri odsto može samostalno da uključi kompjuter, a čak 69 procenata ume da koristi računarskog miša. Istovremeno, samo dvadeset odsto ume da pliva uz malu pomoć odraslih i da nazove hitnu pomoć telefonom, a svega 11% da samostalno veže pertle. Zanimljivo je i da 19% ispitane dece ume da koristi mobilni telefon ili tablet uređaj.

Istraživanje koje sam naveo kao primer diskutabilno je po pitanju reprezentativnosti uzorka ispitanika budući da je sprovedeno u saradnji sa roditeljima koji su aktivni na Internetu. Pretpostavljam da je opšta slika nešto drugačija, pogotovo u manje razvijenim zemljama poput naše. Ipak, kao i na drugim poljima, ono što se dešava na Zapadu neminovno će doći i do nas u dogledno vreme. Redovan čitalac zna da se svesrdno zalažem za razvoj i popularizaciju informacionih tehnologija, kao i da smatram da unapređenja u ovoj oblasti za Srbiju znače opšti napredak privrede i ekonomije. Deo tih unapređenja svakako je i permanentna edukacija svih građanja za korišćenje računara i drugih tehnoloških rešenja, a pre svega najmlađih generacija. Sa druge strane, ne bismo smeli da dozvolimo da to što decu prirodno interesuje tehnika bude zamena za pažnju koju treba da im posvetimo i rad sa njima na onome što je korisno za razvoj njihovih ukupnih sposobnosti.

Ukratko, siguran sam da onih 58 odsto petogodišnje dece koja igraju video igrice rade to uglavnom sa blagoslovom roditelja jer je njima, roditeljima, tako lakše. Dete koje je "zaluđeno" igricama ne traži od roditelja da mu posvete vreme, a roditelji su suviše zeuzeti obavezama sve bržeg života ili, što je još gore, sobom i svojim ličnim interesovanjima. Ako bismo dečiju radoznalost i spremnost za upijanje informacija iskoristili da radimo zajedno sa njima i da ih učimo onome što je važno za njihovu budućnosti, statistika bi bila značajno drugačija. To međutim znači da i roditelji moraju da poseduju odgovarajuća znanja i da rade na sopstvenom usavršavanju, što je verovatno ključni i jedini pravi problem u ovoj priči.

Na rubu Interneta

Veselin Jevrosimović — Mon, 17 Jan 2011 12:53:17 GMT

Sve se više navikavamo na brzi pristup Internetu. Najrazličitije sadržaje danas preuzimamo u elektronskoj formi bez mnogo obaziranja na veličinu fajlova, povezivanje je moguće na više načina i bezmalo na svakom mestu, dok je postalo sasvim uobičajeno da video snimke putem Mreže gledamo bez zastoja i „seckanja“ - čak i kod nas gde telekomunikaciona infrastruktura poslovično kaska za razvijenijim zemljama. Naša očekivanja svakodnevno rastu i teško da bismo danas ponovo pristali na „dobre stare“ modeme (makar i one najbrže).

E sad, malo ko od nas se zaista upita na koji način je omogućeno da, na primer, desetine hiljada ljudi istovremeno „skida“ neki program ili fotografiju, odnosno da prati video prenos putem Interneta u realnom vremenu. Uz malo jednostavne matematike lako je izračunati koja se količina podataka u svakoj sekundi preuzima sa takvog portala i servisa, a onda dolazimo i do zaključka da jedan server nije dovoljan, kao i da u većini slučajeva verovatno ni čitava „farma“ od više servera ne bi mogla da obezbedi nesmetani rad i izbegavanje zagušenja usled velikog broja istovremenih posetilaca.

Na scenu stupaju takozvani CDN servisi, što je skraćenica od Content Delivery Network (mreža za dostavu sadržaja). Radi se o posebno uređenim mrežama servera koji su najčešće raspoređeni širom sveta, na kojima se nalaze kopije podataka koji su vam potrebni, a koje onda obezbeđuju odgovarajuću propusnu moć i nesmetanu distribuciju sadržaja. CDN sistemi funkcionišu na više načina. Najčešće su serveri u ogromnom broju strateški raspoređeni u velike data centre na ključnim lokacijama ili su prisutni u svakom većem gradu na planeti, tako da lokalni korisnik sadržaje po pravilu preuzima sa računara koji mu je najbliži, a ne sa izvornog servera onoga ko je sadržaj obezbedio. Naravno, korisnik nije svestan odakle u stvari dolazi sadržaj sajta ili video signal koji preuzima, što u krajnjem slučaju nije ni bitno, dokle god je za njega obezbeđeno prijatno iskustvo bez prekidanja, usporenja ili zagušenja. Pošto se CDN serveri nalaze i fizički najbliže krajnjem korisniku, koristi se i naziv Edge Computing (eng. edge – rub, ivica), što aludira na „rub“ Interneta. Serveri i mrežna infrastruktura samo su jedna od komponenti CDN sistema, dok drugu veoma važnu kariku predstavljaju softverska rešenja koja omogućuju ne samo prepoznavanje pravog servera koji treba da opsluži korisnika i preuzimanje originalnih sadržaja sa izvorne lokacije, već i sisteme za čuvanje kopija fajlova na lokalnim serverima (takozvano keširanje) i dinamičko mapiranje i preusmeravanje servera u zavisnosti od trenutnog opterećenja Interneta. Jedan od modela po kojima može da funkcioniše edge computing je i takozvani peer-to-peer (P2P), premda on ne spada u tradicionalnu CDN tehnologiju. P2P omogućuje međusobnu direktnu razmenu fajlova između krajnjih korisnika, što donekle pojeftinjuje infrastrukturu, ali zahteva veći protok podataka i ne garantuje jednaku dostupnost svih sadržaja (pogotovo onih starijih koje su korisnici obrisali sa svojih računara).

Sledeći put kada budete preuzimali neki fajl sa Interneta, gledali video snimke ili jednostavno posetili omiljeni web sajt, setite se da iza vašeg uživanja u pogodnostima savremenih informacionih tehnologija i telekomunikacija postoji čitava jedna nepojmljivo velika mreža ljudi i organizacija koja brine o tome da sadržaji na Internetu do vas stignu na najbrži i najefikasniji način.

Snaga svih ljudi sveta

Veselin Jevrosimović — Mon, 10 Jan 2011 12:52:07 GMT

Jedna od najvećih prednosti savremenih informacionih tehnologija i telekomunikacija je što možete da brzo i jeftino doprete do nepojmljivog broja ljudi širom sveta. Ova se mogućnost rado i često koristi u brojne svrhe, a u poslednje vreme se pojavio novi fenomen popularno nazvan „crowdsourcing“. Ovaj pojam je teško prevesti jednom rečju, pa zahteva malo duže objašnjenje, pogotovo što predstavlja izuzetno zanimljivu pojavu koja mnogo govori o informatičkom dobu.

Ideja je krajnje jednostavna i zbog toga još genijalnija. Jednostavno, ukoliko imate potrebu za nekim rešenjem, idejom ili uslugom, umesto da podršku potražite od ograničenog broja firmi ili organizacija, možete se obratiti za pomoć svim ljudima sveta. Na taj način, pogotovo kada je u pitanju potraga za novim idejama, možete da dobijete zaista najbolji odgovor koji postoji na planeti ili da značajno ubrzate proces pošto u njemu može da učestvuje ogroman broj ljudi. Pošto se zadatak predaje velikoj grupi nepoznatih osoba (eng. crowd), otuda i naziv (kombinacija reči crowd i outsourcing). Usko povezani sa crowdsourcingom su i pojmovi participatory design, human-based computation ili citizen science. Svi oni opisuju neke od oblika crowdsourcinga koji se primenjuju u praksi. Na primer, citizen science je pojava kada se velikoj grupi dobrovoljaca dodele pojedinačni mali zadaci vezani za naučno-istraživački rad. Svaki pojedinac ne mora da bude posebno vešt ili obučen, jer su pojedinačna zaduženja krajnje jednostavna.

Naravno, u praksi se najčešće ne radi stvarno o nezavisnim pojedincima već o onlajn zajednicama koje su sposobne ne samo da pošalju rešenja, već i da samostalno vrše selekciju ponuđenih ideja i odgovora, odnosno da izaberu one koji su najbolji. Nadoknade za rešenja ili pružene usluge mogu biti u vidu novčanih i drugih nagrada i priznanja, a neretko imaju i oblik prava na intelektualnu svojinu ili profesionalnog angažovanja za onoga ko je uputio poziv. U poslednje vreme sve je više web portala koji služe za povezivanje onih kojima treba pomoć „iz naroda“ i svih koji u svojim oblastima ekspertize žele da ponude usluge. Jedan od primera crowdsourcinga koji smo imali priliku da vidimo i kod nas jesu razna takmičenja za najbolje softverske aplikacije za mobilne platforme. Pošto mobilni operateri i proizvođači operativnih sistema imaju potrebu da u što kraćem roku povećaju broj dodatnih programa kako bi popularizovali pametne telefone, oni na globalnom nivou i/ili lokalno po zemljama organizuju takmičenja koja su u stvari javni poziv svima zainteresovanima da realizuju svoje ideje i dokažu sposobnosti. Na taj način, za svega nekoliko meseci, broj aplikacija može porasti za više hiljada.

Razvoj savremenih tehnologija ne samo da ubrzava i olakšava brojne aktivnosti u poslovanju i svakodnevnom životu, već istovremeno otvara i prostor za mnogo novih poslovnih modela i mogućnosti za efikasno iskorišćenje promena paradigmi koje se sve češće i sve drastičnije dešavaju. Crowdsourcing je samo jedan od primera, nastao donekle i kao rezultat povezivanja ljudi u društvene mreže, sve snažnijeg uticaja open source zajednice i drugih pozitivnih primera omasovljenja primene tehnologije i Interneta. Mnogi olako donose sud da moderno doba otuđuje ljude jedne od drugih, dok ono u stvari pruža donedavno nepojmljivu mogućnost da stupite u komunikaciju sa čitavom planetom i osobama udaljenim hiljadama kilometara. Samo je bitno da pri tome ne zaboravite na ljude koji su pored vas i one koji su vam bliski.

Godina elektronskih sokoćala

Veselin Jevrosimović — Mon, 27 Dec 2010 12:50:18 GMT

Nakon što sam se, u prethodna dva nastavka, pozabavio predviđanjima o tome šta bi nas moglo očekivati u godini pred nama u oblastima poslovne primene informacionih tehnologija i radnih mesta i zanimanja u ovoj industriji koja će biti posebno tražena, red je da malo više pažnje posvetim onome što je većini čitalaca verovatno mnogo zanimljivije. Pogađate, radi se o mobilnim elektronskim uređajima koji su u velikoj meri obeležili 2010. godinu, a sigurno je da će se taj trend nastaviti i dodatno razvijati.

Kao što rekoh, rast popularnosti i prodaje mobilnih uređaja raznih vrsta - od običnih i "pametnih" telefona, preko multimedijalnih plejera, pa sve do nove kategorije Internet tablet uređaja (ili tabličnih računara kako se kod nas sve češće prevodi njihov naziv) - predstavlja verovatno najjači utisak iz prethodne godine. Početkom godine pojavio se Apple iPad i iz korena promenio način na koji razmišljamo o računarima, premda su mu pre toga put utrli netbook kompjuteri, čitači elektronskih knjiga i drugi slični uređaji.

Već je uveliko primetno da se sada i svi ostali proizvođači trude da kreiraju slične modele, bilo u vidu kopije iPada ili sa nekim inovativnim i originalnim rešenjima. Ova bitka rasplamsaće se dodatno naredne godine, a na radost korisnika, jer će se izbor uređaja povećati, a cene verovatno biti još niže. Tržišni potencijal je očigledno ogroman budući da je Appleovo "čedo" za manje od godinu dana prodato u 60 miliona primeraka. Naravno, ovo će donekle poremetiti uspehe koje su do sada postigli pomenuti namenski čitači elektronskih knjiga, ali je gotovo sigurno da će i njihov broj rasti pošto postoji generalni trend okretanja ka digitalnim sadržajima svih vrsta. Dalje, broj smartphone aparata mogao bi da poraste do zastupljenosti kada već ozbiljno možemo da govorimo o ostvarenju ideje da je svaki telefon "pametan", odnosno da poseduje standardni operativni sistem, mogućnost povezivanja na Internet i instaliranja dodatnih aplikacija za razne namene.

Povezano sa ovim, možemo da očekujemo i ogroman napredak u razvoju platformi i softverskih rešenja za mobilne uređaje. Ovo nije tolika novost, ali je svakako zanimljivo očekivanje da će pomenuti operativni sistemi i programi pisani za njih početi da se koriste na najrazličitijim uređajima, od kojih nisu svi obavezno mobilni. Na primer, a o tome sam već pisao, TV aparati bi mogli takođe da promene svoje "lice" i postanu mnogo kompleksnije sprave. Na drugu stranu, mobilni uređaji će sve više podržavati HD kvalitet snimaka i video reprodukcije, uključujući i streaming, odnosno prenos sadržaja u realnom vremenu.

Za kraj, ali ne i manje značajno, treba imati u vidu da će se korisnici, poslednično i proizvođači, okretati energetski efikasnijim gedžetima koji istovremeno manje zagađuju okolinu. Već se uveliko radi na izdržljivijim baterijama, solarnim ćelijama, kućištima od prirodnih materijala i drugim komponentama koje je moguće reciklirati, pa bi se moglo očekivati da IT industrija, od jednog od najvećih zagađivača, postane pokretač promena u cilju razvoja tehnologije koja će omogućiti "ozdravljenje" planete.